lesbian cartoon porn
cartoon porn games
cartoon porn tube
лист за политичка и друштвена питања, геополитичка и стратешка истраживања
  • Професор Јевгениј Сатановски: Блиски исток - сви прете свима и сви варају све

  • Слободан Рељић: Стоунов допринос јавној расправи о Косову

  • Марк Јонген: Против европских народа води се културни рат

  • Протојереј-ставрофор др Стоиљко Н. Кајевић, атентатор на Тита: Американци су боље штитили Броза...

  • Тема: Косово и Метохија – српско-српски дијалог За Геополитику пишу: Милош Јовановић, Бошко...

Федерике Бек: Глобално одвезивање људске масе

bild_frau_beck.jpg

За „Геополитику“ говори немачка новинарка Фeдерике Бек, ауторка бестселера „Тајна миграциона агенда“

Пред нашим очима, кроз миграцију, покренута је трансформација друштва, од стране водећих финансијских елита планете које су опремљене милијардама новчаница. Наравно да одлуке тзв. „глобалне владе“ никада нису биле демократске и легитимне.

 

Разговор водио и превео: Милан Старчевић

 

 

Европски континент суочава се, неколико година уназад, са великим изазовима, почевши од економске кризе 2008, која траје и даље и прети да уруши цео платни систем, све до мигрантске кризе, која ескалира током 2015. године, изазвавши буру незадовољства и насиља. Само прошле године у Европу, према незваничним подацима, пристигло је око 1,2 милиона људи, што је већ изазвало демографске, безбедносне, економске, политичке и социјалне потресе. Политика Европске уније по овом питању дубоко је подељена, па су се многе њене чланице изјасниле и делима показују да не желе да прихвате избеглице из Африке, Азије и са Блиског истока. Званични Брисел је пао на испиту и нема решење за превазилажење кризе. Већина грађана Европе осећа да иза избегличког таласа стоји завера светских моћника, зарад постизања виших циљева. Међу њима се налази име немачке новинарке и публицисткиње Фридерике Бек, председавајуће Друштву за међународну мировну политику. Она се у свом истраживачком раду пре свега бави улогом мрежа НВО, фондација у политици и у модерном (хибридном) рату..

 

Поштована госпођо Бек, у Вашој књизи читалац може сазнати да је масовна миграциона криза иницирана и организована од стране глобалне политичке и финансијске владе у сенци. Од када постоји план за изазивање избегличког таласа и како се зову њихови аутори?

 

- У својој књизи покушала сам да ово комплексно питање на прави начин представим читаоцима, тако да и неком ко се до сада није сусретао са светским моћним центрима штиво буде разумљиво. Ради се о сложеним мрежним структурама на веома високом нивоу, чији приступ морате да објасните и покажете. Постоји синергија супербогатих фондација и удружења невладиних организација са доносиоцима одлука у Европској комисији и кључним позицијама у Европском парламенту, а сви они добијају обилату помоћ од УН и сестринских УН организацијама, као што су Међународна организација за миграције (IOM), или Питер Сатерленд (Peter Sutherland, од 2006. специјални изасланик за миграције при УН), оснивач „Глобалног форума за миграције и развој“ (GFMD). „Форум“ промовише миграцију, посебно структуру међународне сарадње, у спровођењу међународних приоритета дневног реда за миграције и развој. Спомињући „Глобалну миграциону групу“, ми смо у потрази са пореклом миграционе агенде и веома близу њених твораца. „GFMD“ је глобална лоби група за миграцију. Ако погледате пажљиво њен лого, уочићете да се налази поред познатих УН организација, попут „Међународне организације за миграције“ и Светске банке.

Моја књига је основна критика глобализације. Пред нашим очима је кроз миграцију покренута трансформација друштва, од стране водећих финансијских елита планете које су опремљене милијардама новчаница. Наравно да одлуке тзв. „глобалне владе“ никада нису биле демократске и легитимне. Тешко је рећи која су имена у целом глобалном процесу на врху листе, али постоје важни протагонисти. Мој принцип је послушати њихове интегралне изјаве, како би се сами разоткрили. Као кум глобализације виђен је Питер Сатерленд. Бивши ирски државни тужилац обављао је до сада следеће дужности: европски комесар за финансијску стабилност и тржиште капитала; годинама је руководио „Општим споразумима о царинама и трговини“; креатор „Светске трговинске организације“ и њен први генерални директор; почасно га називају „оцем глобализације“; водећи еврократа, заслужан за укидање националних валута и увођење евра, и Европе без граница; он је почасни председник „Мреже трансатлантске политике“ која је иницирала „ТТИП“; члан Управног одбора „Бритиш петролеума“; 20 година у одбору „Голд Сакса“; редовни учесник „Билдерберг групе“, европског одбора „Трилатералне комисије“; ватикански саветник (управљање некретнинама); члан Европског округлог стола; специјални изасланик генералног секретара УН за међународне миграције. Хајде сада да чујемо шта су све рекли утицајни представници миграционе агенде. Дана 30. септембра 2015. Питер Сатерленд имао је наступ у америчком „Савету за спољне односе“, где су учесници скупа били представници тинк-тенк („труст мозгова“/ истраживачки центри) сцене, водећи људи медија, научници, представници невладиних организација и политичари. Тема састанка била је хуманитарна брига и звала се „Глобални одговор на медитеранску миграциону кризу“. Међу говорницима нашао се Американац Вилијам Лејси Свинг (William Lacy Swing), генерални директор „Међународне организације за миграције“. На овом састанку причало се отворено, није било персирања, док је за говорницом увек спомињана реч „ми“. Тако је Вилијам Лејси Свинг питао Питера Сатерленда: „Питере, ти си основао СТО, и то због слободног кретања капитала, робе и услуга. Које чинилац свега? Људи! Али, још увек не постоји слободно кретање људи! И то је елемент о ком ти причаш, који заправо недостаје!“ Овај кратки цитат доноси читаву апсурдност догађаја у срж приче. У ствари, радило се о глобалном одговору на избегличку кризу, који се састојао у томе да Немачка, Аустрија у Шведска прихвате мигранте, док САД неће уопште пронаћи „глобални“ одговор, то јест  остаће чистих руку.

 

Споменули сте да су УН један од креатора миграционе кризе. Можете ли нам детаљније описати улогу организације која под својим кровом окупља 193 државе?

 

- У свом делу цитирам генералног секретара УН-а Бан Ки Муна у коментару за „Берлинер цајтунг“, који се са сигурношћу може сматрати марионетом свог саветника Питера Сатерленда: „Флоскула је рећи да живимо у глобалном свету. Мало се зна да се глобализација одвија у фазама, а ми се налазимо у другој, у старосном добу мобилности, док је прва фаза, када је проток капитала и робе либерализован, одао све предности глобализације, посебно развијеним индустријским земљама и њиховим трговинским партнерима, а међу њима су Бразил, Кина и Индија. Пошто улазимо у младо доба мобилности, људи ће се у све већем броју кретати преко граница.“ Генерални секретар УН-а сумира овде укратко о чему се заправо ради и одговара нам уједно на питање колико дуго трају тежње за реализовање миграције људи. За прву фазу глобализације, у „ослобађању“ новца и протока робе, стекао се услов 1999. године док је на власти био амерички председник Бил Клинтон, са укидањем регулације банкарског система (Glass-Steagull act). Ова мера уведена је 1932. као реакција на Велику економску кризу 1929. и забрањивала је банкама да учествују у инвестиционом банкарству. Цепање овог заштитног зида доноси нам банкарска криза 2008, која траје до данас, а 1995. направљен је нови корак ка слободној глобалној трговини либерализацијом производа и токова робе, пошто је Питер Сатерленд трансформисао општи споразум о царинама и трговини ГАТТ у СТО. О чему се заправо данас ради? Чини ми се да је реч о аналогном уводу у наредну фазу глобализације, у „глобално одвезивање људске масе“, Овај израз потиче од мене, и он ми је, као изузетно подобан, пао на ум док покушавам да одговорим на Ваше питање. Наравно да глобални доносиоци одлука не именују одлуку на овај начин, него радије говоре о „добу глобалне мобилности“. Најзад, циљ је да се либерализује сектор услуга широм света. Широм света глобалне компаније желе да у будућност уђу са слободним протоком услуга, односно слободним доступом услуга људи, који пружају услуге што је могуће јефтиније. Иза свега стоји слика човека као увек доступног, стално радно способног, попут пчеле, који се својевољно креће широм континената. Поново вам дајем на увид једну изјаву Бан Ки Муна: „Слободно кретање људи помаже да се унапреди светска привреда. Када је болници у Лондону потребна медицинска сестра, регрутоваће је из Гане или Сијера Леонеа. Када Гугл тражи програмера, често се дешава да га нађе у земљама у развоју. До данас је овај проток људи углавном давао предности богатим државама и изазвао у земљама у развоју забринутост због одлива висококвалификованог кадра. Самим тим, што боље буде успостављена миграциона једнакост, тако ће се и знање ширити равномерно.“ Док се званично залаже за хуманост и људскост, финансијска елита наше планете припрема се да у својој незаситој похлепи поново брже заврти точак на ком ће сада људи бити бачени на сечиво. Обећање Бан Ки Муна да миграциона једначина за све функционише није ништа друго него празна фраза, то јест мантра.

 

Каква је улога немачке владе у избегличкој кризи? Критички настројени грађани Ваше земље говоре да Влада у Берлину само испуњава захтеве глобалне владе. Да ли је заиста тако?

- Још један пример чудног акта водећих креатора целокупне идеје огледа се у лику Вилијама Лејси Свинга, генералног директора „Међународне организације за миграције“. Када је у новембру 2015. Немачка остала без даха од неконтролисаног прилива имиграната, дошло је до посете водећих личности миграционе агенде Министарству спољних послова Немачке у Берлину. Тог 4. новембра за округлим столом нашли су се немачки министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер, представници IOM, УН-а и други учесници високог профила. На конференцији за новинаре после састанка Свинг се захвалио Штајнмајеру за политичке иницијативе у текућој избегличкој кризи, и нагласио „да међународна заједница нема само дужност, већ много више интереса да промовише миграције.“ Термин обавеза је на том састанку био нов и расветљава какав се притисак врши на Немачку од познатих глобалних доносиоца одлука Свинга, Сатерленда и осталих. Такозвана Међународна заједница састоји се пре свега од Немачке, јер САД нису ни прстом макнуле да би прихватиле контингенте миграната као што је Немачка (2015. укупно 1,82 милиона људи, нико не зна до данас колико тачно). Министар Штајнмајер уопште није упутио речи критике, него је најавио још једну племениту исплату: 75 милиона евра за УНХЦР и Светски програм за храну. Од 2011. Немачка је очигледно премијум партнер за IOM, јер је тада потписан уговор о сарадњи између Свинга и немачког министра унутрашњих послова Томаса де Маизиера, и од тада је Немачка највећи финансијер IOM. Само од 2010. до 2013. немачка влада je овој организацији исплатила 66 милиона евра за тзв. „миграционе пројекте“.

 

Негде иза кулиса и скоро сасвим неприметно појављује се у целој причи НАТО . Да ли он представља значајан фактор у главама глобалиста? Морам Вас упитати до које мере је Европска унија умешана у миграциони талас.

 

- НАТО можемо сигурно поменути, међутим, под именом „апсурдност“. Што се Европске уније тиче, она је већ поодавно требало да створи мултинационалне поморске снаге у сарадњи са „Фронтексом“ (Frontex), и постојећим образовним могућностима, што би послало снажан сигнал Ердогану, мигрантима и „шлеп мафији“ да је готово са нечасним радњама. У том случају, азил би био прихваћен само у амбасадама и конзулатима матичних држава. Уместо тога, Ангела Меркел ове године, на изненађење многих, убацује НАТО у игру, по мом мишљењу, да би се обезбедила боља стартна позиција за надзор и извиђање у сиријским ратним дешавањима, посебно против Русије у источном Медитерану. ЕУ јасно управља своју политику која одговора глобалним доносиоцима одлука, и она има три истакнута аспекта. Као прво, подржава миграциони наратив глобалне финансијске елите, а она такође ради на слободном протоку људи, и види у миграцијама одличну прилику да омраженим националним државама (или оном што је од њих остало) укине суверенитет. Кључна фраза овде је „интеграција кроз миграције“, дакле више моћи за Брисел, више ЕУ-интеграција, и све више овлашћења за доносиоце одлука. Водећа ЕУ елита је у овом контексту, једноставно и одлучно, преко миграционих и партнерства за мобилност, са разним афричким односно северноафричким земљама, допустила да се Европа насели. Иза свега стоји похлепа. У будућности би требало да ЕУ агенција на Малти одлучи колико миграната морају да прихвате ЕУ чланице, иначе ће бити санкционисане. Од 1990-их ЕУ ради на тзв. „Барселона процесу“, који представља спајање две стране Медитерана у једну зону слободне трговине, који се све више политички интегрисана. То би онда било европско-северноафричко-арапско-турско велико царство (инклузивно, 3 милиона Турака само у Немачкој). Узмимо, на пример, евромедитерански уговор „Еуромед“. То није само смели план. Не, партнерство је покренуто 1995. на евромедитеранској конференцији министара спољних послова ЕУ и партнерских земаља у Барселони (отуда „Барселона процес“). Исте године је средоземна област од ЕУ проглашена за област стратешког значаја. Парламентарна скупштина „Унија за Медитеран“ конституисана је у марту 2004, под називом „Евромедитеранска парламентарна скупштина“, што значи да имамо структуре за све што се назире, и ово је даљи аспект: једним потезом би становништво овог подручја, а самим тим и број потрошача, вишеструко било повећано, јер у Европи, као што је познато, становништво стагнира или нестаје.

 

Џорџ Сорош је више пута означаван као особа која је, заједно са својим истомишљеницима, иза кулиса у сваком смислу организовала масовну миграцију. Шта су показала Ваша истраживања?

- Према статистици Оксам–студија из 2014, 85 најбогатијих људи на планети поседује богатство колико 3,5 милијарде људи, то јест половина светске популације. Међу њима је Џорџ Сорош, чије се богатство, са новчаним спекулацијама, процењује на око 24,2 милијарде долара. Он је посебни хиперактивни креатор глобализма. Сваке године даје око милијарду долара за своје сагласне пројекте. Сорош, такође, има веома богате фондације на својој страни, који следе исте циљеве које сам доказала у књизи. Сви ови глобални дизајнери сматрају да је масовна миграција у Немачкој и Европи нешто велико, и то већ подуже време. Јер 2005. Сорошева фондација „Open Society Foundations“ основала је, заједно са осталим богатим фондацијама, фондацијско удружење „ ЕPIM“ („Европски програм за интеграцију и миграције“). Са овом веома јаком финансијском структуром у позадини, Сорош је почео, као у извесном смислу мозак целе операције, да уплаћује новац НВО и „Grass-roots“ (појам који означава јавни или политички активизам и организовање широких социјалних слојева). Ове организације, од левог па до лево екстремног политичког спектрума, које скандирају слогане „нема граница, нема нација“, или „ниједан човек није илегалан“, савршено одговарају миграционој агенди глобалних доносиоца одлука, и од тада се оне систематски изграђују. Многи пословни активисти су запослени у Сорошевим и сличним финансијским структурама. Сорош има запослени штаб, од адвоката који мора измислити нове миграционе стратегије, до миграционе службе или активиста у бази. Стално можете, као приватно лице, поднети захтев за отворена радна места, или са својом организацијом поднети захтев за добијање новчаних средстава. У једном пословном формулару тражи се, на енглеском језику, „Program Officer, Migration, Open Society Initiative for Europe“. У складу са огласом, будуће активности Сорошевог запосленог могу се описати овако: „Стална нова радна места! Пријави се сада! На пример, као програмски службеник миграције, будућа активност биће финансијско потпомагање организације цивилног друштва. Запослени ће бити део миграционог тима „Иницијативе за отворено друштво за Европу“ и радиће на активностима за миграције и инклузију. Главни рад фокусира се издатке донација организацијама цивилног друштва, да би се на тај начин створиле политичке присталице и савези, и с времена на време да се спроведу политичка лобирања у одређеним државама“. Овај савез, између непристојно богатих финансијске елите и лево-зелених, биће упамћен као један од најбизарнијих у политичкој историји. Поред тога, у Немачкој се дешава још нешто, сасвим посебно. Наиме, мигранти се од стране активиста и тзв. „доброчинитеља“ користе као пројекциони простор. Овај неуротични механизам омогућава таквим људима, који се дефинишу као антифашисти и антирасисти убијајући, наводно, Хитлера „у себи и код других“, доказ да су овога пута на правој страни. Трагично, многе од тих особа, које су прави идеалисти, постале су копнена трупа нове фазе глобализације, а да притом нису ни приметиле. Међутим, питање је дана када ће доћи до сазнања. У прошлој 2015. НВО структуре, које су преко десет година издашно помагане од „EPIM“, дошле су до свог циља, јер су у балканској рути биле (и још увек су) инсталиране различите организације, које су готово до танчина планирале разарање „тврђаве Европа“. Разноврсне дигиталне могућности које мигранти имају (сви су снабдевени смарт телефонима), донеле су им савршену миграциону инфраструктуру, као на пример тзв. „Liveticker“, на многим граничним прелазима у балканској рути, који се стално ажурира и даје тачне информације о томе шта све мигранте очекује, како да решавају проблеме и како треба да се понашају. За овакав процес сковала сам термин „надзорни бег“.

 

Појасните нам како су повезане све организације које раде на спровођењу миграционе агенде.

 

- EPIM“ фондација, у коалицији са осталим сличним организацијама и фондацијама, жели да утиче на политику. Пошто су од почетка 2005, након Лисабонског споразума, ЕУ чланице све више и више националних овлашћења предали Бриселу, фондације су одлучиле да активно лобирају у доношењу одлука у Бриселу и да на локалном нивоу обликују миграциону политику и политику азила. На интересантан начин, по утицају на рад и опис техника, политике носиоца одлука ЕУ и парламентараца, истиче се источноевропска организација ПАСОС (PASOS) директан изданак европског „Института за отворено друштво“ („Open Society Institute“). Ова фондација основана је 2004, у складу са чешким законом, и њено седиште је у Прагу, а директор Џеф Ловит (Jeff Lovitt). ПАСОС има 56 чланских организација и врши политички лоби зарад креирања политике у националним и европским оквирима, као и код међународних организација, истовремено има јак утицај у Источној Европи, и промовише Европу неометаних миграција, без виза и граница. Политичка инструкциона књига ПАСОС аутора Пјотра Кажмиркивица (Piotr Kaźmierkiewicz) описује врло детаљно и практично на који начин би требало да се спроведе политичко лобирање у корист неограничене миграције: „Суочени смо, на многим нивоима, конфронтације са реалношћу управљања ЕУ, и у сваком случају то није нимало лак задатак: званичнике ЕУ треба одабрати, имати их под надзором, и утицати на главне чиниоце одлука и јавност чланица ЕУ“. Кажмиркивиц даје конкретне предлоге где и како лобисти миграције треба да прилазе раду: „Комитети европског парламента постављају природни пролаз за напоре лобија, јер они праве законодавне промене на основу предлога комисије, који се затим представља пленуму на гласање. За лобистичке групе, особа за контакт у Комитету јесте известилац предлога закона, који ће бити именован када се усвојени предлози предају Парламенту. Добро је контактирати и чланове партија који деле мишљење и циљеве лоби групе, или су барем уско везане за њих. Чланови Европског парламента су у суштини веома отворени за сарадњу са организацијама цивилног друштва“. И на утицај на највиши ниво власти Кажмиркивиц има спреман савет: „Кабинети министара, премијера и председника (у зависности од политичког система) могу посебно бити подржани oд тинк-тенк и истраживачких института са аналитичким капацитетом, тако што ће радити паралелно са владиним аналитичарима. На овај начин, групе цивилног друштва могу паралелно пружити јавне политичке анализе за обезбеђивање расположивих ресурса и планирање активности...“ Међутим, Сорош и његова „EPIM“ иницијатива нису само изградили моћну мрежу и лоби империју, него су практично тинк-тенк директно лансирали у Брисел; то је „Центар за европску политику“ (EPC). Овај „труст мозгова“, са раскошним годишњим буџетом од 2,16 милиона евра (2014), подилази НВО интелектуалцима, на суптилан начин, испод руке, и подноси им документа, решења и слогане. У својој књизи дајем добро документован свеобухватни преглед ових и других махинација, и молим вас да разумете да могу да изаберем само неколико аспеката у контексту овог разговора. Желела бих да моја књига буде преведена на енглески и руски.

 

Опишите нам како је организована миграциона рута из Африке, Азије и са Блиског истока, до њеног доласка у Европу. Зар безбедносне службе нису могле спречити припрему плана реализације избегличког таласа?

 

- Миграционе путеве најбоље је не описивати, већ једноставно погледати мапе које нам нуде различите организације. У основи, може се рећи да италијански истражитељи имају висок проценат истраге догађаја. Оно што је посебно забрињавајуће јесте да су „Исламска држава“ и њени људи у позадини миграције открили као извор прихода, атрактивнији чак и од дроге, која може бити изгубљена у транзиту, док се, рецимо, мигрант може удавити прилико преласка, а кријумчару је већ увелико плаћено неколико хиљада долара. Године 2010. изашла је поверљива интерна анализа о стању унутрашње безбедности у ЕУ, „The Joint Report“, коју су сачинили „Еуропол“, „Eurojust“ и „Frontex“ (ЕУ полиција, судске власти и граничне европске агенције) са 900.000 илегалних миграната који сваки године долазе у ЕУ. У документу се још може прочитати: „Безбедност граница је угрожена од групација које искоришћавају слабости сектора транспорта, такође кроз корупцију и коришћење фалсификата, коване и лажно стечене документе, који су незаобилазно средство илегалних миграција, трговине људима, пружања лажног идентитета и тероризма.“ Понављам, то је било у мају 2010. године! Ова анализа била је тајна скривена од грађана Европе, како би се несметано наставило са миграционом агендом, да би 2015, за време тзв. избегличке кризе, круна свега била запрепашћење догађајима!


Нема сумње да избегличка криза за интересне групе и појединце доноси велику финансијску добит. Да ли се знају њихова имена?

 

- То су, у Немачкој, велика „добротворна“ удружења, која у току избегличког таласа од новца пореских обвезника плаћају трошкове хране и смештаја тражиоцима азила и мигрантима. Постоји прорачун економиста да ће трошкови интеграције миграната у наредним годинама износити око 1 трилиона евра. Профит оних који пружају међународне услуге и искоришћавају их тешко да се може замислити.

 

Најмање 72% миграната сачињавају мушкарци између 20 и 35 година, скоро сви су муслимани, многи од њих радикални исламисти, чланови ИС. Избегличкој кризи стотина хиљада људи не назире се крај. Делите ли мишљење да Европи прети демографско и културно уништење?

 

- Извештавање у Немачкој на ову тему спласнуло је, и већ се верује да је проблем решен. Није уопште. Границе су отворене, на ауто-путевима стоји неколико полицајаца, на споредним путевима сваки путник може видети мигранте. Заиста сам уверена, посебно са знањем које сам стекла кроз истраживање за своју књигу, да су и Немачка и остатак Европе у опасности. Глобални чиниоци и њихови представници у Бриселу, Берлину и другим европским метрополама починили су издају. Они се морају привести правди и казнити. Ни мање, ни више. Ми морамо у најкраћем могућем року почети да размишљамо како да се на најбржи начин ослободимо потпуно корумпиране ЕУ елите у Бриселу и њихове неподношљиве уплетености са супербогатим фондацијама, финансијским круговима, хеџ-фондовима, америчким истраживачким институтима и НВО.

 

Број насилних деликата у европским државама експлодирао је откако су владе дозволиле улазак милионима миграната. Злочини се од стране власти минимизирају, очигледно да би се избегла одбојност према мигрантима. За то време, становништво живи у страху од потенцијалних терористичких напада и исламизације друштва. Колико су оправдане такве стрепње?

 

- Сви знају да је насиље у порасту и истовремено постоји велико интересовање власти да прикрију проблем, како не би ојачали популистичке тенденције. Основни проблем је у томе што сваки грађанин Немачке мора, рецимо, према пореској управи бити транспарентан, и што, на пример, пре уласка у здравствено осигурање мора обезбедити низ докумената и доказа, а да притом са друге стране нико заправо не зна ко долази или ко ће доћи код нас. Лажни пасоши, нестали, неухваћени, без прецизних података. Наравно да је страх присутан.

 

На крају разговора, упитао бих Вас да ли мислите да постоји решење за миграциону кризу којој се не назире крај.

 

- Да. 1. Примена постојећих закона. 2. Промена у законодавству азила, тако да се процедуре за азил могу поднети само у земљи порекла у одговарајућим амбасадама и конзулатима земљама дестинације. Последица: нема више путовања преко Средоземног мора. 3. Мултинационалне поморске снаге, заједно са постојећим техничким могућностима агенција за заштиту граница ЕУ, треба да затворе Средоземно море, и тако пошаљу јасан сигнал Ердогану, шлеп-мафији и самим мигрантима. Консеквентни повратак свих пресретнутих на своје обале. 4. Доследна примена постојећих закона о депортацији. 5. До даљњег доследно спровођење контроле граница. 6. Добровољни повратак у оквиру програма „golden handshake“, који служи као мера реконструкције за уништену инфраструктуру у многим државама порекла миграната, као и промоција економског развоја и подстицаја миру. 7. Промена економске и спољне политике Европе (незамислива у оквиру ЕУ). Што даље од слободне трговине према економским слабим афричким земљама, која је одговорна за крајњи резултат миграција, и руке даље од дестабилизације Северне Африке и Блиског истока у корист САД.

 

Геополитика бр. 101, октобар 2016.