3d cartoon porn
cartoon network porn
adult cartoons
лист за политичка и друштвена питања, геополитичка и стратешка истраживања
  • Проф. др Милош Ковић:Срби ипак нису пластелин, него нација

  • Доктор Јована Стојковић Српска хероина против стоглаве аждаје Новог светског поретка

  • Сергеј Бабурин Сједињавање социјалних достигнућа 20. века и православља

  • Др Душан Пророковић НАТО није део решења већ део проблема

  • Група српских интелектуалаца - Видовдански позив Позивамо власт да одустане од поделе Косова

Потећиће Јужни ток, упркос свим отпорима

Репортер Геополитике на међународној конференцији у Будимпешти „Јужни ток: еволуција гасовода“

____.jpg

На конференцији говорили министарка националног развоја у Мађарској Жужа Немет, заменик руског министра енергетике Анатолиј Јановскиј, бивши председник шпанске владе Хозе Мариа Азнар....

 

Пише:  др Срђа Трифковић

ст_1.jpg

Званичaн почетак радова на деоници гасовода Јужни ток кроз Србију, на Мратиндан 24. новембра, представља важан корак u реализацији пројекта којим ће у југоисточну и централну Европу притицати руски гас по дну Црног мора а потом преко Бугарске, Србије, Мађарске и Словеније до Италије и централне Европе.

 

Тиме је означен крах вишегодишњих лобистичких покушаја српских еврофанатика и њихових страних налогодаваца да торпедују овај значајан пројекат, вредан само на деоници кроз Србију две и по милијарде долара. На том послу су предњачили, јавно, другосрбијански медији предвођени телевизијом Б92, а из потаје министарка енергетике Зорана Михајловић. Она је још као саветница бившег потпредседника владе Мирољуба Лабуса отворено лобирала против изградње Јужног тока, а у корист сада већ коначно пропалог пројекта Набуко, који су подржавали Америка и Европска Унија.

 

У МАЂАРСКОЈ ВЛАДИ ВИКТОРА ОРБАНА није било и нема таквих нејасноћа око овог пројекта. У то сам се уверио 18. новембра у Будимпешти, где сам присуствовао изузетно занимљивој једнодневној конференцији Јужни ток: еволуција гасовода. Скуп је у елитном пештанском хотелу Палата Грешам организовало више установа које се баве питањима енергетике, на челу са институтом Natural Gas Europe. Окупило се двадесетак говорника. Осим панелиста из Мађарске и Русије (укључујући високе државне функционере) дошли су стручњаци и аналитичари из више земаља ЕУ.

 

У уводним напоменама министарка националног развоја Жужа Немет (доле), не именујући Украјину, подсетила је присутне да су Мађари 2006. и 2009. болно искусили последице прекида редовних  испорука природног гаса преко транзитних држава. Она је истакла пуну политичку и сваку другу подршку мађарске владе пројекту Јужног тока. Оценила је да ће он битно смањити изложеност Мађарске будућим поремећајима у снабдевању енергентима, помоћи јој да учврсти своју енергетску безбедност кроз диверзификацију путева снабдевања, допринети повећању запослености и расту бруто домаћег производа земље. Мађарска министарка је такође подвукла да је Русија важан стратешки партнер Будимпеште у целини, при чему гас – највећим делом из Русије – покрива 40 одсто енергетских потреба земље. Поред других погодности попут диверзификације, гасовод ће по речима министарке Немет допринети јачању веза међу земљама-учесницама. То све по њој чини Јужни ток приоритетним развојним пројектом од националног значаја.

____1.jpg

У истом духу је наступио и  мађарски државни секретар за енергетска питања Пал Ковач. По њему, Мађарска је изразито рањива на енергетском плану. Чак 80 одсто природног гаса који она користи долази из увоза, највећим делом из Русије преко Украјине, а цела једна трећина потрошње отпада на домаћинства. Ковач је са задовољством истакао да је Јужни ток однео превагу над Набуком. Тај супарнички пројекат је изгубио, по Ковачу, јер током целе једне деценије није доказао своју исплативост и сврсисходност. Започео је као Вердијева опера, додао је мађарски функционер, а завршио се као „сапуница”. Ковач није затајио чињеницу да Јужни ток није био по вољи Европској комисији у Бриселу. Мађарска, пак, по његовим речима, мора да реши питање снабдевања гасом одмах, а не за пет или десет година. Потребна су јој решења, а не обећања. Такође су преко потребни разговори ЕУ са Русијом у циљу превазилажења постојећих проблема.

 

У запаженом наступу, заменик руског министра енергетике Анатолиј Јановскиј истакао је да Европска Унија заводи јединствена рестриктивна правила на енергетском плану, док Русија иде ка дерегулацији и либерализацији. По њему, енергетска политика Москве има за циљ највећи могући степен интеграције Русије у светско енергетско тржиште – што је двосмерни процес, јер и руске компаније долазе у Европу, као што европске компаније улазе у Русију. Јановскиј сматра да ће Јужни ток допринети „паневропском енергетском простору. Стога Русија отвара своја тржишта, али то исто очекује од својих партнера, додао је он, очигледно притом алудирајући на кампању која се против Гаспрома већ годинама води у неким земљама ЕУ због наводног монополистичког пословања.

2.jpg

Заменик директора за управљање пројектима Гаспрома Александар Сиромјатин (први слева на слици, поред заменика министра Анатолија Јановског у средини и Жуже Немет) истакао је да ће ускоро европска потражња за гасом надмашити понуду. Истакао је да ће до 2030. производња из Северног мора опасти за 50%. Јужни ток ће тај губитак надокнадити тако што ће Европу снабдевати са 63 милијарде кубних метара гаса годишње. Тиме ће бити задовољене енергетске потребе 38 милиона европских домаћинстава. Русија је поуздан извор, додао је Сиромјатин, јер има доказане резерве гаса за 250 година експлоатације на садашњем нивоу.

 

Директор предузећа Јужни ток Мађарска Ђерђ Хармати, попут својих претходника, истакао је значај диверзификације праваца гасовода у циљу јачања енергетске безбедности земље. Он је истакао значај учешћа државе на енергетском плану, попут интегрисања Јужног тока са производним погонима електорпивредног концерна МВМ. По Харматију, после изградње гасовода и постројења за складиштење гаса Мађарска ће имати потенцијал да постане и важан фактор на европском тржишту гаса.

 

У осталим саопштењима разматрани су сукоби између Русије и ЕУ око гаса, уз посебан осврт на штетно уплитање Европске комисије са једне стране и неуједначеност руских цена разним земљама са друге (проф. Аднан Ватансевер са лондонског Краљевског колеџа); на став мађарске јавности према Јужном току, који је изразито позитиван, премда има извесне забринутости због потенцијала за корупцију (Бен Шимшон); и на изразиту корист коју ће Мађарска и друге земље имати од овог пројекта (др Андраш Деак, директор Мађарског института за међународне односе).

 

На крају се учесницима будимпештанског скупа обратио бивши председник шпанске владе Хозе Мариа Азнар, који је тему енергената проширио на разматрање услова за опоравак европске привреде у целини. „Европа и даље има кључну позицију на свету“, рекао је он, али јој је потребна врхунска менаџерска способност да би опстала на врху у условима нове глобалне реалности.

* * *

 

Израдња Јужног тока ће учврстити и увећати стратешки значај сваке земље кроз коју буде пролазио и учврстиће стратешке позиције Москве у срцу Европе. Ово је посебно значајно за Србију, једину од транзитних земаља која није чланица ЕУ. Њене везе са Русијом биће ојачане, енергетска безбедност загарантована, геополитички значај увећан, а буџет редовно допуњаван. Да је Јужни ток постојао у пролеће 1999, тешко је замислити да би НАТО био извршио агресију на Србију.

 

 

 

Геополитика 69, децембар 2013